– Sa moje desne strane Nikola Kalinić, sa moje leve strane… Sa moje leve strane… selektor reprezentacije Srbije…

– Marinko – dobaci Saša Đorđević, taj “sa leve strane”.

Liam Keni, čovek koji vodi pres konferencije posle utakmica u Berlinu, prethodna tri dana je, sa perfekltnim izgovorom predstavljao našeg selektora ali danas mu je za trenutak „stao mozak“. Muke mu je prekratio sam Đorđević upadicom „Marinko“. Imao sam muke da objasnim italijanskim i španskim kolegama šta znači to „Marinko“. Već su posumnjali da je u pitanju neki naziv za još neodigranu akciju, poput onog „Fishing in the night“ ili “Đinobili”.

Liam je, inače, veliki prijatelj naše košarke i naših ljudi. Postao je popularn u Srbiji kada je prošle godine sa Mundijala u Španiji lansirao izraz „the trojka“ i „kao suza“. Ovde radi takođe kao komentator kanala FIBA, i kaže mi da opet uživa u igri Srbije. Lakoća improvizacije kojom je Saša Đorđević rešio pomalo komičnu situaciju je onaj duh koji pokreće našu igru. Vic, štos, disciplinovana improvizacija, sloboda u kreiranju, obaveza u odbrani, kolektivno izvršavanje zadataka…Sve to videli smo u meču sa Turskom. Bila je to najkompletnija utakmica „crvenih“ (iako ih španska štampa i dalje oslovljava sa „plavi“).

„Nameštena“ ruka

Sve je funkcionisalo, od besprekorne odbrane do konačno „nameštene ruke“ i prvog prebačaja 90 poena što nam se prošle godine na Mundijalu češće dešavalo. Joca Antonić mi je sinoć, dok je gledao duel Španaca i Italijana, nagovestio da će Stefan Marković, uz pomoć ostalih, čuvati Alija Muhameda, kretora turske igre. Bila je to još jedna dobra odluka jer je omaleni plej za 16 poena potrošio 23 šuta, 7/15 za dvojke i 2/8 za trojke. Ataman ga je menjao, odmarao, čekao da uhvati ritam, ali je i Saša izvodio Stefana kad je novopečeni Turčin imao predah. Prva četvrtina bila je za uživanje, 30 ubačenih poena bez i jedne izgubljene lopte. Odbrana je bila ključ. Nešto nisam video da kod drugih selekcija čak i centri izlaze na plejmejkere, kao Raduljica i Kuzmić. Srbija ima tim i igra timski, to je ključ svega.

„Napad može da dobije jednu ili dve utakmice, ali titule donosi odbrana“, reče mudri Sale uz priznanje igračima za pristup, ozbiljnoist, želju, kolektivnost. Znao je on i da podvikne na Tea i Raduljicu kad su Turci, kao, zapretili smanjivši sa -21 na -12, ali sve to ostaje u porodici. U ovom timu nema nijednog ljutka, ako selektor i digne glas svi znaju zašto, i da je iza toga jedina želja da i taj kome je kritika upućena i ceo tim odigra bolje. To se zove autoritet, poverenje koje je selektor stekao znanjem a ne korbačem. Lako je vikati, treba pokazati.

Rekoh juče da ćemo i dalje „gledati sa vrha“ i ostajem pri toj prognozi i za danas. Zaslužili smo da u Lil odemo prvom klasom, kao B1. Nije bitno ko će nam biti rival, u izgledu je Finska, ali opet moram da citiram Saleta:

-Mi gledamo u naš tanjir, nas interesuje naša igra.

Tako razmišljaju šampioni, samo kukavice veličaju vrednosti protivnika pripremajući unapred odstupnicu. Saletova deviza je „neka oni misle o nama“

Možda sam subjektivan, a i nisam video sve selekcije, naročito ne one iz D grupe odakle će nam, možda, stići rival u četvrtfinalu, ali utisak je da je Srbija do sada pokazala najviše. Grci takođe imaju 4 pobede, ali njihovi rivali ne mogu se meriti sa našim. Uostalom, čitam na našem sajtu Zvonka Šimuneca koji kažu da Grci nikako ne bi voleli da se sretnu sa Srbima… Poslednje iskustvo iz Madrida prošle godine, gde su došli kao prvi u grupi a mi kao četvrti, daje im za pravo.

Danas sam razgovarao sa Hoseom Luisom Antunesom, nekadašnjim igračem Real Madrida i španske reprezentacije, koji ovde radi kao komentator TV „Cuatro“ koja za Španiju prenose mečeve, i sa Ivicom Dukanom, pomoćnikom GM Čikago Bulsa. Obojica su izrekli toliko komplimenata na račun naše reptrezentacije da ih neću preneti jer bi delovalo „nepedagoški“ na naše igrače, ako kojim slučajem čitaju naš sajt Koš magazin. Uglavnom, nahvališe i igru i Saleta, i rekoše da će Srbija stići daleko. Iz njihovih usta u nadležne uši.

Mirotićeva „nesportska lična“

Naša igra je, srećom, bacila u drugi plan predimenzionirani incident sa cepanjem srpske zastave od strane Nikole Mirotića, reprezentativca Španije crnogorskog porekla. U najkraćem: verujem u iskrenost njegovog izvinjenja, verujem da nije znao čiju zastavu cepa i ne verujem da ima išta protiv Srbije. Znam ga bar 7 godina, i nikada nisam ni osetio ni čuo nešto što bi vuklo na nacionalizam. Nidža je, kao i svako od nas, ponosan na svoje poreklo i narod iz koga je potekao, ali pouzdano znam da voli i Srbiju. Danas se izvinio i nekim od naših igrača koje je sreo, pričao je i sa našim novinarima. Naučio je lekciju zauvek, više nikada neće pocepati nijednu zastavu.

Tragičar Šreder

Srbija je sigurno bila prva 39 min i 54 sekunde tokom meča Nemačka-Italija. Naime, toliko su Nemci vodili pre nego što je Galinari izjednačio 4,6 sekundi pre kraja i iznudio produžetak. Da su Nemci slavili, mi bismo bili prvi bez obzira na ishod meča sa Italijom jer imamo 4-0 a rivali bi imali 2-2. Međutim, lopta je još jednom bila okrugla…

Ironijom sudbine utakmicu je izgubio najbolji igrač Nemačke, plejmejker Denis Šreder. Igrao je savršeno, nanizao 28 poena do 20 sekundi pre kraja kada je, pri vođstvu Nemaca od pola koša, fauliran. Do tada je penale šutirao 5/5, ali kad je bilo najvažnije ruka je zadrhtala, promašio je prvo bacanja, pogodio drugo za 76-74. Galinari nije bio dobro branjen, bio je sam kada je sa poludistance pogodio. Nemci su uzeli tajmaut, imali su 4,6 sekunde, ali je Novicki traljavo primio loptu, nekako je dodao Šrederu koji je jedva uputio ka košu i – promašio. Produžetak.

Kod 80-80 Nemci su imali dva ofanzivna skoka u jednom napadu, u trećem je fauliran Galinari.Pogodio je oba bacanja, Cipser je izjednačio, a Galinari je svojim 25. poenom opet doneo prednost Italija. Semafor je pokazivao da se igra još 45 sekundi. Šreder se okliznuo i izgubio šestu, ključnu loptu, Belineli je u pogodio trojku za 87-82 i sve je bilo gotovo… Italijani su na kraju slavili sa 89-82, i danas će pokušati da nas svrgnu sa prvog mesta. Ne verujem da će im uspeti, ali daleko od toga da je to „nemoguća misija“.

Islanđani izdržali poluvreme

Taman kada sam hteo da nagradim sebe odlaskom iz dvorane na poluvremenu meča Island-Španija, ispostavilo se da su momci sa dalekog ostrva na severu poveli 34-30. Usput videh da Rusi muče Francuze, Holanđani Hrvate, a Estonci komšije Litvance. Pošto su u međuvremenu Islanđani naivno primili nekoliko trojki i otišli na odmor sa 36-41, a u trećoj četvrtini  Španci su ubacili u treću i stigli do vođstva 74-55, uz 22 poena Mirotića iako ga je grupa naših navijača provocirala mašući srpskim zastavama dok je izvodio penale, više sam pratio meč u Rigi. Litvanci, očito, nisu ono što su bili. Dobro, nije im igrao bolesni Jonas Valančijunas, ali opet… Gledam, 37.minutu, 62-55 za Estoniju. Na 63 sekunde pre kraja imali su 62-60 i loptu ali su proimašili što je Kuzminskas iskoristio da 28 sekundi pre kraja izjednači.Onda su Estonci više nego naivno izgubili loptu a Kuzminskas pogodio za pobedu (64-62) na mišiće… Iskustvo i neiskustvo. Bilo kako bilo, Litvanija ne deluje zastrašujuće.

A Španci ? Dobiše ubedljivo Island, ali ako u četvrtak izgube od Nemaca – idu kuću. U suprotnom, Nemci ostaju kod kuće. Priznajem, posle prva dva dana mislio sam da će, uz Islanđane, kofere pakovati Italijani ali trgli su se.

Photo: FIBA Europe