U takozvanoj Baltičkoj grupu, koja će se na predstojećem Eurobasketu igrati u Rigi, glavnom gradu Letonije, pored domaćina biće Litvanija i Estonija, a od ne-baltičkih zemalja Češka, Ukrajina i Belgija. Na prvi pogled jasno je da su favoriti za prolaz dalje Litvanija, Ukrajina i Letonija, a da će se preostale tri reprezentacije “klati” za četvrtu poziciju koja garantuje prolaz u drugu rundu. A tu će se D4 sastati sa C1, pa ako je dozvoljeno sa ove distance prognozirati tako nešto, to bi trebao biti meč Hrvatska-Estonija.

Mala Estonija (milion i po stanovnika) gaji male nade pred Eurobasket. U Talinu, glavnom gradu ove države, zadovoljni su već činjenicom da su se plasirali na Evropsko prvenstvo, što im nije pošlo za rukom još od 2001. Tada su bili 14, šampionat se održavao u Turskoj, a pobednik je bila – Jugoslavija. Zanimljivo je da su Estonci najbolje plasmane – dva peta mesta – zabeležili 1937. i 1939. Pogađate valjda – oba prvenstva održana su na Baltiku, jedno u Letoniji, drugo u Litvaniji. Od tada pa do Eurobasketa 1993. (osvojili 6. mesto) nisu ni imali priliku da se takmiče, jer je Estonija bila u sastavu SSSR-a.

I jedan od nekadašnjih reprezentativaca SSSR-a, Tit Sok koji je sa “zbornajom” osvojio olimpijsko zlato u Seulu 1988, sada je selektor Estonije. Okupio je svoje izabranike i već su odigrali dva pripremna meča – protiv Danske B i Rusije u Moskvi. Za 2. avgust imaju zakazan još jedan test protiv Rusije, reprezentacije koja je trenutno “na belom hlebu” posle inicijative FIBA da je isključi sa Eurobasketa zbog mešanja civilnih sudova u izbor čelnika tamošnjeg košarkaškog saveza. Konačni epilog ovog slučaja znaće se za desetak dana.

Kad ostave Ruse da brinu svoje brige, Estonci će se preseliti u Tbilisi, gde od 14. do 16. avgusta učestvuju na turniru zajedno sa reprezentacijama Gruzije, Italije i Letonije. Potom organizuju u estonskoj prestonici Talinu tradicionalni Kup, na kome će ugostiti Island, Filipine i Holandiju. Na kraju priprema će u Zagrebu od 26. do 28. avgusta odmeriti snage najpre sa Bosnom i Hercegovinom, zatim sa Hrvatskom, i na kraju sa Izraelom.

Na svim ovim utakmicama reprezentaciju Estonije predvodiće novi kapiten, ujedno i najpoznatiji košarkaš ove zemlje Kristijan Kangur. On je prošle godine bio jedan od junaka kvalifikacija, kad je u dva meča pobeđena Bugarska. Kangur ima 32 godine, visok je 203 centimetra, i igra na krilnim pozicijama. U bogatoj karijeri igrao je za Bajer Leverkuzen, Asvel, Virtus, Montepaski i Olimpiju iz Milana, a od 2014. je član italijanskog Varezea.

Na veliku žalost trenera Tita Soka, Kangur je ne samo najbolji, nego jedan od najviših igrača u reprezentaciji. I tu dolazimo do ključnog problema ovog tima: nemaju nijednog centra!

– Najveći minus naše reprezentacije je što nemamo pravu peticu, nikog ko bi mogao dobro da odigra ispod koša – potvrdio je i Jak Salumets, trener koji je pre Soka vodio nacionalni tim, i koji je takođe igrao za reprezentaciju SSSR, sa kojom je osvojio treće mesto na Prvenstvu Evrope 1973.

– Ali zato ovaj tim ima drugi vrlo važan kvalitet: takmičarski duh, koji smo naročito demonstrirali poslednje dve godine – dodaje Salumets.

Na pripremama su trenutno sledeći estonski reprezentativci:

Tanel Sok (Tartu Rok), Sten Sok (Dinamo Moskva, Rusija), Rajn Vajdeman (Kalev), Martin Dorbek (Kalev), Gert Dorbek (Tartu Rok), Gregor Arbet (Kalev), Tanel Kurbas (Tartu Rok), Erik Kedus (Kalev), Kristijan Kangur (Vareze, Italija), Indrek Kajupank (Kalev), Sim-Sander Vene (Žalgiris, Litvanija), Kristijan Kicing (Parnu), Josep Tome (Tartu Rok), Timo Ajkfus (Tartu Rok), Janar Talc (Tartu Rok), Rajn Radik (Poant Noar, Francuska) i Rajnar Halik (Tarvas Rakvere).

Photo: FIBA Europe