Ne znam tačno da li će posle ispadanja Aleksisa Ažinse iz tima Francuske broj NBA košarkaša na predstojećem Evropskom šampionatu biti 28, ili možda 27? Razlika je mala, ali je bitna. Ako ih bude 28, biće to najveći broj košarkaša iz najjače lige sveta na jednom kontinentalnom šampionatu, a ako ih bude 27 izjednačiće se brojka iz Slovenije 2013. Pre četiri godine u Litvaniji bilo je 25 igrača iz NBA timova, 2009. – 18, 2004. – 24 a 2005.u Beogradu – 21… Trend povećanja je razumljiv jer raste i broj Evropljana u NBA.

Ako listi dodamo igrače koji su igrali u NBA, poput Španaca Rudija Ferndeza, Serhia Rodrigeza i Viktora Klavera, Slovenca Zorana Dragića, naših Nedovića i Kuzmića, Grka Spanulisa i Kalatesa (nekog sam sigurno zaboravio), pečat NBA širi se na još veći broj igrača. Čak 17 timova iz američko-kanadske lige imaće bar po jednog igrača na ovogodišnjem Eurobasketu, što nedvosmisleno potvrđuje da je košarka odavno globalna igra u kojoj su Evropljani poprilično smanjili jednovekovni startni zaostatak za američkom košarkom. U poslednjoj NBA sezoni bilo je više od 100 ne-Amerikanaca u NBA, od kojih je velika većina došla iz Evrope. Stari kontinent i dalje izbacuije talente a Amerikanci ih uzimaju „na usavršavanje“, baš kao i mlade stručnjake u bilo kojoj oblasti. Filosofija je prosta, ono što nemaš – kupi. Ako možeš. A oni mogu.

Da su sa svojim reprezentacijama Pau Gasol, Riki Rubio, Hose Kalderon, Mirza Teletović, Jusuf Nurkić, Goran Dragić, Omer Ašik, Timofej Mozgov, Vasilij Karašev, Aleksis Ažinsa, Boban Marjanovioć i još neki igrači koji su odsutni, uglavnom, zbog povreda (ukupno ih je 22), skoro da bismo imali „letnju NBA ligu“ u četiri evropske zemlje. Dobro, malo preterujem, ali sa sadašnjim, bivšim, odsustnim i budućim NBA igračima (mnogi su „draftovani“, među njima i naši Bogdanović i Milutinov) dolazimo do brojke od 50-60 igrača koji su u vezi, ili će biti, sa NBA.

Ta činjenica me ne raduje jer znači odliv kvaliteta, osiromašenje evropske košarke, ali to je proces koji se ne može zaustaviti. U NBA se toliko bolje plaća da je, blago rečeno, neumesno savetovati nekoga da ostane u svom evropskom klubu. Još manje je uputno pozivati se na patriotizam, ljubav prema klubu, najdraže boje itd, jer bi 99,9 odsto onih koji to zagovaraju otišlo na bolje radno mesto za platu veću za 50 evra.

Zbog te razlike u platama, budžetima i, povrh svega, izgleda, kapaciteta i komfora u NBA dvoranama, uopšte ne verujem u neku buduću evropsku diviziju NBA. O tome se godinama priča, ali mislim da od toga nema ništa bar u narednih dvadesetak godina. Sa izuzetkom par dvorana, Evropa nema objekte koji ispunjavaju kriterijume NBA, a ako ih ima, kao u Pragu, Beogradu ili Zagrebu, ne vidim kako bi se u tim gradovima stvorio roster koji bi mogao da se takmiči sa NBA timovima. Prepreka su i cene ulaznica, fiskalni problemi (Evropa nije jedna država, bez obzira ne Evropsku uniju), pitanje transporta itd. Možda se sve to i reši u budućnosti, a do tada ćemo svake godine imati novi odliv evropskih „košarkaških mozgova“.

Ono što bih voleo da vidim jeste evropski trener na klupi nekog NBA tima. To nije tako daleko. Dejvid Blat jeste Amerikanac, ali je trenerski stasao u Evropi i u svojoj NBA ruki sezoni stigao do finala plejofa. Etore Mesina je po drugi put u NBA, Igor Kokoškov je već starosedelac, iskustvo stiče i Neven Spahija, istina svi kao pomoćnici, ali verujem da je samo pitanje dana kada će neki evropski „coach“ preuzeti NBA tim.

To, međutim, nije samo stručno pitanje već i stvar mentaliteta, košarkaškog vaspitanja, tradicije, shvatanja košarke… U SAD je košarka biznis pa onda zabava, u Evropi je prvo strast sa filosofijom da je najvažnije pobediti pa onda sve drugo. Jednom mi je jedan poznati evropski trener, sa puno ironije, rekao da nikada ne bi radio u NBA jer je tamo glavni zadatak trenera „da u tajmautu ogrne najboljeg igrača, da slučajno ne ozebe“. Cinično, ali suštinski tačno. Može li neko da zamisli Željka Obradovića kako u tajmautu „riba“ igrače na sav glas, a prvu zvezdu povlači na klupu posle dve nedogovorene akcije? Ili Duška Vujoševića kako „hvata za gušu“ nekog mladog igrača? Možda i može, ali verujem da bi posle dve takve scene takvim trenerima ljubazno pokazali gde su vrata… Možda bi se lukaviji treneri prilagodili NBA stilu i pazili da im glavni igrači „ne ozebu“, ali to onda ne bi bio evropski stil treniranja i odnosa igrač-trener.

Košarka jeste globalna igra, ali NBA i Evropa su ipak dva košarkaška sveta, dok je ostatak sveta treći. Približavaju se, ali proći će još dosta vremena dok se spoje u jedan sa istim kriterijumima, idejama i nadasve uslovima.

Lista NBA igrača koji će igrati na EP (računajući i one koji su pristigli ovog leta):

Francuska (6): Toni Parker y Boris Dijao (San Antonio Spurs), Ivan Furnije (Orlando Magic), Nikolas Batum (Charlotte Hornets), Žofri Lovernj (Denver Nuggets), Rudi Gobert (Utah Jazz).

Nemačka (3): Dirk Novicki (Dallas Mavericks), Denis Šreder

(Atlanta Hawks), Tibor Plajs (Utah Jazz).

Italija (3): Marko Belineli (Sacramento Kings), Andrea Barnjani (Brooklyn Nets), Danilo Galinari (Denver Nuggets).

Hrvatska (3): Mario Hezonja (Orlando Magic), Damjan Rudež (Minnesota Timberwolves), Bojan Bogdanović (Brooklyn Nets).

Grčka (3): Kostas Papanikolau (Denver Nuggets), Kostas Kufos (Sacramento Kings), Janis Antetokumpo (Milwaukee Bucks).

Španija (2): Pau Gasol i Nikola Mirotić (Chicago Bulls).

Turska (2): Ersan Iljasova (Detroit Pistons), Furkan Aldemir (Philadelphia 76ers).

Poljska (1): Marcin Gortat (Washington Wizards).

Izrael (1): Omri Caspi (Sacramento Kings).

Srbija (1): Nemanja Bjelica (Minnesota Timberwolves).

Gruzija (1): Zaza Pačulija (Dallas Mavericks).

Litvanija (1): Jonas Valančijunas (Toronto Raptors).