OK, Hrvati i Slovenci će se naljutiti ako ih svrstam u Balkan, ali kao deo bivše Jugoslavije mogu se, na izvestan način, tretirati i kao deo našeg poluostrva. Ako se pitate kakve veze ima Evropsko prvenstvo sa Balkanom, odgovor je u broju učesnika iz našeg okruženja: 7. Skoro trećina, da su došli Crnogorci kojima je, objektivno, mesto u 24 tima, bila bi trećina. Dakle, u okviru EP imamo neku vrstu nekada vrlo popularnog šampionata Balkana. Od sedam kandidata za titulu ostala su samo dva, Srbija i Grčka. Ostali se neće boriti ni za „bronzu“ jer su Bosanci i Makedonci ispali u prvoj fazi, Slovenci, Hrvati i Turci u osmini finala. Ostali smo mi i Grci i ne bih imao ništa protiv da pitanje najboljeg na Balkanu rešimo u finalu. Zapravo, jedino je i moguće da sa njima igramo u nedelju, 20.septembra jer smo u dva dela „kostura“. Prethodno će oni morati da pobede Špance i (verovatno) Francuze.

Dan je počeo debaklom Hrvata protiv Čeha. Tako to biva kad se utakmica „dobije“ unapred. Mladi Dario Šarić se zaleteo i već video svoj tim protiv Srba u četvrtfinalu. Usput je konstatovao da Srbija ima Teodosića i „malog Bjelicu“. Zaboravio je „malog Raduljicu“, „malog Ercega“, „malog Simonovića“, „malog Markovića“ i ostale mališane iz našeg tima. Verujem da je naučio lekciju, neće više „preskakati“ utakmice.

– Nikad nismo bili gori. Gubili smo i ranije, ali bar od jakih rivala, sa malo razlike. Ovako nešto ne pamtim. I nije stvar do izbornika, promenili smo ih toliko, probali sve što imamo od stručnjaka, ali ne ide. Još će Slavnić biti u pravu sa onim komentarom da nemamo muda – reče mi stari znanac Dražen Brajdić, dugogodišnji košarkaški komentator „Večernjeg lista“. Nadam se da se neće ljutiti što sam ga citirao, nisam ga pitao za dozvolu.

Uzgred, kada su Saleta Đorđevića pitali na konferenciju za štampu da li je iznenađen eliminacijom i igrom Hrvata, usledio je kratak odgovor:

-Ne.

Onda je na red došla naša šesta utakmica. Nekad smo, kao Jugoslavija, osvajali titule prvaka Evrope sa pet pobeda (Zagreb 1989, Rim 1991.), sada je šest u nizu dovoljno tek za plasman među osam. Evropa se povećala, mi smo se smanjili, ali zahvaljujući Saletu i njegovim orlovima letimo do nekadašnjih visina. OK, prvo poluvreme sa Fincima nije bilo kako treba, ali ko je dobio utakmicu u jednom poluvremenu ? Igra se 40 minuta a kvalitet, ako ga ima kao što ga naši imaju – ispliva na površinu pre ili kasnije. U meču sa Fincima, uz Raduljicu i Bjelicu, važni ljudi bili su Milosavljević (u odbrani) i Erceg (u napadu), Marković je zlata vredan i kad promašuje trojke (0/3) jer to nadoknađuje drugim elementima, Bogdan se polako diže (10 poena), Teodsić je svoj prosek asistencija sa 7 digao na 9 u ovom meču…

-Kad jedan tim ima 30 asistencija nema šta da se kaže, to je vau, ta brojka sve govori – priznao je posle meča Henrik Detman, finski selektor.

Naš Sale je, kao retko kad, pojedinačno pohvalio Raduljicu, Bjelicu i Ercega, podsetio da nema šuta koji vredi 9 poena ili uhvaćene lopte koja nosi 5… Naša klupa je imponovala mirnoćom čak i kad su Finci sve pogađali i dva puta imali 7 poena prednosti. U drugom poluvremenu ličili smo na sebe, u igri je dominirao pas, kontre, skok, proradio je i šut i stvari su došle na svoje mesto.

Igrali smo 13. Ali ništa od sujeverja. Šta više, naš broj 13, Miroslav Raduljica, odigrao je briljatnu partiju i, ako se ne varam, postigao rekord karijere u reprezentaciji: 27 poena sa šutem 11 od 12 !

Sledi predah, naš naredni meč je u sredu u 18,30. Dovoljno vremena da se igrači odmore i priviknu na novi grad i hotel, nove krevete i novi ritam. Važno je da ostane pobednički. Iz Lila se polako nazire Rio, ili bar čuvena Hristova statua, ali prvo da u sredu nazdravimo uz čašu „staropramena“. Ako ga ne nađemo, može i neko francusko ili belgijsko pivo.

Pred meč Izraela i Italije sretoh starog znanca Pinija Geršona. Bio je u zvaničnoj trenerci Izraela.

– Ja sam šef svih selekcija, celo leto idem po evropskim šampionatima svih kategorija…

Pitam ga o Srbiji:

– Odlična, igrali smo dva puta u Tel Avivu, odmah sam video potencijal.za drugo mesto.

Drugo?

– Prvi favorit je Francuska, Srbija će u finale, a za bronzu konkurišu Grci!

Pini ko Pini, uvek direktan.

Pitam ga za Makabi:

-Gotovo je, nisam više u klubu. I ovo sa reprezentacijom me zamara, vreme je za penziju.

Nije Pini Geršon jedini Izraelac koji je u ovom danu rekao “gotovo je”. I svi njegovi sunarodnici na Eurobasketu mogu potpisati ovu parolu posle skoro sramotnog poraza 52-82 od razigrane Italije. U prvom poluvremenu su još održavali kakvu-takvu nadu, gubili su deset razlike, a Italijanima se u finišu druge četvrtine povredio Andrea Barnjani. Mislili su Izraelci da, kad su se oduprli startnom udaru Marka Belinelija (pogodio tri od četiri šutirane trojke) ništa gore od toga ne može da ih snađe. A snašlo ih je! Serija azura 19-4, i ova priča osmine finala bila je gotova. Heroj pobede bio je Alesandro Đentile koji je potpuno zatvorio Omrija Kaspija, i sprečio njegove ofanzivne skokove, a usput stigao da ubaci 25 poena. Pokušali su Izraelci na sve načine da ga zaustave, osam puta su ga faulirali što je samo doprinelo da Đentileov indeks uspešnosti bude još veći.

Azuri su tako demolirali Izrael u drugom poluvremenu da je njihov selektor Andrea Pjaniđani pred kraj prestao da se interesuje za tok utakmice, i više vremena je posvetio raspitivanju kakve je prirode povreda Barnjanija. On je jedan od najbitnijih igrača ove selekcije kojoj predstoji četvrtfinalni meč.

Veče su začinili neočekivano dobrom utakmicom Litvanija i Gruzija. Mimo očekivanja, Gruzijci koje vodi naš Igor Kokoškov sjajno su odigrali najveći deo meča, vodili su posle tri četvrtine, još jednom sredinom poslednje, ali je izlazak Šengelije u 33.minutu bio nenadoknadiv hendikep. Meč je odlučio Mačijulis trojkom na isteku napada u poslednjem minutu, na semaforu je bilo 80-79 za Litvance…Mačijulis je do sada imao prosek 10,8 poena, večeras je dao 34 – 9/9 sa linije penala, plus 6 skokova i 3 asistencije.

Photo: FIBA Europe