Niko se ovde u Atini ne bavi previše pobedom nad Belgijom. Bilo je gusto u prvom poluvremenu, jer niko nije prebacivao ni u „treću“, a običaj je da se utakmice sa ekipama te klase dobijaju rutinskom vožnjom u „petoj“ brzini.

Opšte je uverenje da Grci sa ovom reprezentacijom mogu da voze i „šestom“, a ako baš slučaj nalaže, uz podrazumevano ludilo Spanulisa, ima pogonskog goriva i za „sedmu“!

Šuška se da je neko došapnuo igračima da je u VIP loži Belgijanac, nekadašnji predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej, tokom čijeg šefovanja evropskom vladom su se ovde izdogađala mnoga vaspitno-finansijska čuda. Igračima je bio dovoljan samo kratak brifing o njegovim zaslugama pa da Lodžeskog i drugove degažiraju na pristojnu rezultatsku distancu.

Rezultat 75:54 je tek puka informacija o postignutim koševima, ali mogao bi da zavara. Nešto kao tange – mnogo otkrivaju, ali najbitnije je skriveno!

Burusis (14) i Kufos (13) su bili glavni strelci, Atetokumbo (10) i Printezis (10) odmah za njima, a Bili Spanulis samo 7 poena. Odapeo tri puta „trojku“, sva tri puta je to ličilo na centaršut, i rešio da dalje ne instistira. Nije bilo potrebe. Po nekoj košarkaškoj magiji, a nije malo onih koji veruju u to, Spanulis igra svaku drugu utakmicu?!

Ergo, naredna je njegova.

Daće Bog, krste se ovde, i sa vidljivom brigom na licu šapuću „Ispanija“.

Niko drugi, nego baš Španci!

A, ako ćemo pravo, već 45 dana, koliko su igrači na okupu, to je jedini lajtmotiv. To je razlog treniranja, predhodnih pobeda, uigravanja linija, razmišljanja, nade i straha.

Ovo je ekipa koja MORA da pobedi nekog „velikog“, ako uopšte želi da opravda sve ono što se misli o njoj, što je napisano, što je do sada budilo nacionalni ponos i što je etablirana kao jedna od „najozbiljnijih“ timova.

Kolege novinari pokušavaju da iskreiraju pozitivnu atmosferu povikom: “Kada, ako ne sada?”

Tačno! Kada će Grčka da se revanšira za seriju od šest uzastopnih poraza u utakmicama u kojima se ispada? Slaba je uteha pobeda u grupi u Sloveniji na Evropskom, jer tada su se Španci, po svom ne baš časnom običaju, bavili računicama.

Gazili su Španci Grke i 2006, 2007, 2009, 2010… Izbacivali ih iz takmičenja i pritom zdušno kreirali atmosferu koja se u ozbiljnim naukama može nazvati kao „španski rukevezujući kompleks“.

Došao je taj trenutak! Po grčkom scenariju, trebalo bi da uđe šef sale, najuri neodlučne konobare, i gromko izjavi „vreme je da naplatim!“

Na čemu se temelji taj (ne)umereni optimizam?

Grci imaju 12 igrača. O tome smo već pisali, da ne pominjem sada „faktor Bili“.

Španci, jedva osam.

Nije baš za nipodaštavanje, jer u tih osam jedan se odaziva na ima Pau Gasol.

Tačno, ali konačno će Pau upoznati nešto armiraniju odbranu, od ovih laganih sletskih vežbica koje je do sada prošao. Baš su mu se nameračili, mada se još ne zna koga će Kacikaris ustremiti na njega.

Kad smo već kod Fotisa Kacikarisa, izvanrednog poznavaoca španske košarke, treba reći da on ima i porodični razlog da ispravi sve dosadašnje “nepravde. Učiniće sve da njegov sin, koji već devet godina pohađa španske škole, konačno može drugovima da pogleda u oči i utešno im kaže -„nema veze, sledeći put ćete vi pobediti“!

Svako od igrača grčkog tima ima više nego jake motive da se pokaže baš u toj utakmici. Kajmakoglu prednjači. Želi da pokaže Serhiju Rodrigezu ko je prva brada Evropskog!

Photo: FIBA Europe