To je pitanje kojim se poslednjih dana zanima kompletna sportska javnost u Grčkoj. Kao što je poznato, Grci će 20. septembra po treći put ove godine posetiti izborna mesta, ne bi li još jednom oročili nespornu dominaciju levičara Aleksisa Ciprasa na lokalnoj političkoj sceni. Zašto se opet glasa, upućeni znaju. Oni koji nemaju pojma, verovatno ne bi ni želeli da ulaze u savremeni Knososov lavirint, na šta bi ličilo iole razumljivo objašnjenje. Usput, narod je već izbacio zanimljivu konstataciju da većina Grka godišnje češće glasa, nego što vodi venčanu ženu u krevet.

Istog dana, te nedelje 20. septembra, u francuskom Lilu igraće se sama završnica 39. Evropskog košarkaškog prvenstva.

Verovatno bi se i sam Cipras dobrovoljno odrekao sigurnih glasova, s obzirom da mlađi listom glasaju za njega, samo da se Helada nađe u ekskluzivnom evro-kvartetu. Kako bi lepo bilo, za promenu, da se zemlja pomene u još nekom kontekstu, a da se ne govori o rekordnim dugovima, budžetskim dubiozama i deficitu, koje će možda jednog dalekog dana u budućnosti regulisati praunuci grčkih dečaka koji se sada upravo spremaju da pođu u prvi razred.

Mogu li Spanulis i „pedija“ (momci,deca) dogurati tako daleko?

Prema hronično napaljenoj ovdašnjoj sportskoj štampi (ima 13 dnevnih sportskih listova; ko li sve to kupuje na ovu skupoću?), „ola ine endaxi“ (sve je regulisano) do četvrtfinala.

Šetnju kroz Hrvatsku, u grupi C, niko ne doživljava ozbiljnije od uigravanja linija Kacikarisovog tima. To bi valjda trebalo da bude završno „brušenje“, s obzirom da je ekipa imala samo tronedeljne pripreme.

Znači, sitna boranija, uz uzaki, horiatiki salatu i dzadziki, a, onda stiže prepreka razmera jedne Angele Merkel, u političkom smislu. Po svemu sudeći, sistem ukrštanja će dovesti Grke do iskušenja tipa „dve nijanse crne“ – Francuska ili Srbija. Eksperti analiziraju da su „Francuzi u blagom ateriranju, a Srbi su na klackalici kada mogu sve, ali ponekad i ništa“.

Postignut je konsenzus da solidno istrošenim igračim, tipa Spanulis, Zizis, Burusis, Printezis, Kajmakoglu, Perperoglu, a svi su u četvrtoj deceniji, treba sačuvati svežinu. Konačno, šta bi oni još mogli da nauče, a što ne znaju i što već nisu negde u prošlosti odigrali? Naročito ako to „prosvetljenje“ treba da stigne od Fotisa Kacikarisa.

Nekadašnji pomoćnik Dude Ivkovića i Dragana Šakote u AEK-u, solidno je ispekao trenerski zanat, ali je vidljivo iz aviona da mu nedostaje faktor autoriteta. Svojevremeno je Duda rekao Kacikarisu: „Ti si pristojan mladić, odlično govoriš jezike i nosiš naočare, treba da budeš menadžer“!

Ali, Fotis je postao trener i sada mu je sudbina dodelila Spanulisa, Burusisa, Printezisa, Papanikolaua i ostale, kojima umesto pristojnosti, koja se na Balkanu i u trenerskom poslu prevodi kao snishodljivost, povremeno treba i da „drekne“ kao čovek. Nije posebno teško predvideti reakciju gore pomenutih „gromada“.

Na većini utakmica takva kohabitacija, gde se zna ko „meša malter, a ko drži visak“, Kacikaris može svojim metodima i da pobeđuje, ali kada zagusti, a prilike zahtevaju poklič vođe „Za mnom!“, teško da će iz njegovog grla izaći tako nešto. Verovatno ni sam ne bi poverovao u takvu soluciju.

Međutim, nije neostvarivo da Grci naprave potpuno iznenađenje na Evropskom prvenstvu. Kada su bili prvaci Evrope u fudbalu 2004. posle je sve, ali baš sve, moguće. Nesporno je da su više nego solidno popunjeni na svim pozicijama. Ako se kockice sklope, Spanulis doživi još jedno „ludilo“ baš kada treba, ili se mali Antetonkumbo, sa energijom manje atomske bombe, useli u mozgove ostalih saigrača, Grci bi moghli svakog da dobiju.

A kad smo već kod crnoputog Janisa; dečko je, osim što je košarkaški multipraktik, čudo od pozitivne energije. Kupio je naciju upornim insistiranjem da je „100 posto Grk“, mada nikakvog vidljivog benefita od toga nema. Naročito sada, kada se sa oboda atinske četvrti Sepolja, usled poslovnih obaveza preselio u Milvoki, prestonicu američke države Viskonsin. Ovaj Grk nigerijskog porekla, koji nije odigrao nijedan minut u grčkoj profesionalnoj ligi, sada radi kao all-round player u Baksima i dobija novac o kome njegovi mama i tata nisu mogli ni da sanjaju kada je zakoračio u košarkašku salu lokalnog klubića Filatlikos. Sada je kompletna familija (ima i četvoro braće) na obalama jezera Mičigen, ali Janis Antetonkumbo ne želi da zaboravi zemlju u kojoj je rođen i proveo detinjstvo. Dečku novac nije pojeo dušu! Koga takva priča ne bi dirnula, čak i da izostavimo Grke koji tradicionalno neguju mitove, legende, i blago povišeni „patos“?

Retko se rađa neko sa takvom harizmom, kakvu poseduje 21-godišnji momak komplikovanog prezimena. Danas u Grčkoj nema petogodišnjeg dečaka koji fonetski savršeno ne izgovara to Antetokumbo!

Zato se i veruje da bi baš Janis mogao da pobedi melanholiju legionara koji su hiljadu puta udarili ili primili udarac, pa im svaka nova bitka, umesto inspiracije, predstavlja rutinu koja ne ostavlja mesta za višak emocija, ili razmišljanje o posledicama.

Janis silno želi, a da li će „pedija“ reagovati na to pogonsko gorivo, pokazaće se uskoro.

Dakle, hoće li Spanulis glasati?

Photo: FIBA