U ovom tmurnom svetu sluganstva i poltronstva, svako radi nešto što će da mu olakša dušu i smanji račun kod psihijatra. Ovo okruženje u kojem se nalazim trenutno – piše dnevnike. Na svojim pametnim telefonima… Ljubavne, topničke, navijačke, brodske ili košarkaške dnevnike… Nebitno koje. Pa da i ja loma dnevničim. O košarci i o priključeniju, premda pratim periferno… I ABA i Evroligu i NBA. Sve ja to pratim. Periferno. Uglavnom čitam šta drugi napišu, a uvijek najviše me interesuje ono šta prešutili su.

ABA – ima tu da me veseli mnogo stvari. Postoji prva ABA liga, a vala i druga. Igra se košarka na Balkanu. Mnogo me to veseli. Iako… Čitajući ovaj naš sajt vidim da domaći košarkaši u tim statističkim valorizacijama i ne zauzimaju neka mjesta u prvim redovima. Šta ćete braćo, tako je to danas – porodični projekti su tu da izmuzu neku kravu, zaigraju za Real il’ Makabi, košarkaški Karavađo nije im ni na dnu tabele interesovanja. Kao i u NBA, valjda već postoji nacionalna ili rasna kvota (o kojoj malo ko čapri), u sklopu koje će oni domaći (klupe su sve duže, rotacije sve kraće) da glume drveće izraslo na klupi. Ili u WC šolji. Za prikazano – palac dole…

Evroliga. Tu me najviše veseli jedna stvar – Vladimir Štimac igra sezonu života. I to je otprilike to, mada veseli me i Zvezda. Igra tačno kako želim, ko da sam im ja kouč, a dovedoše i nekog novog pleja. Neman pojma koji će im pošto Ročesti igra ka Pit Maravić, a Davidovac, Dobrić i Dangubić vrede sigurno ka nekad Zoran Radović. Znači – pazite braćo – imaju Maravića i Radovića, dva pleja koje nema niko u Evroligi već decenijama i još dovedu jednog. Valjda da igra u trash  vremenu kad Zvezda nagazi jadničke po putu do titule prvaka Evrope… A ovaj Final Four u Begešu dogodine…. Pa valjda ćemo nešto naučimo iz prošlosti, tj. iz prošle godine kad je Erdogan u vreme trajanja istog u Istanbulu zatvorio sve knjižare koje su prodavale materijal o genocidu Turaka nad Armenima, a vlasnike istih strpao u zatvor par dana dok evropska svita ne odjaše… Pa ti onda ceni umjetnost Željka Obradovića…

NBA. J…, gotivim Bogdana, mada nemoš sinak ispucat 6 lopti u 32 minute – koliko god da te ne ide… Uzmi loptu, šuljaj s deset metri, ugovor će poskoči na sljedećoj revalorizaciji, a i igraš s mnoge budale… Ovi ostali, premda možda nisu zgodni ka Bogdan, igraju po nekim očekivanjima. Najbolji su Hrvati, Hrvati su najbolji – Šarić i Bogdanović Bojan – dostigli su svog optimalnog maksimuma. Kapa dole. Nisu najvećim majstorima, ali koriste svoj potencijal. Dario se nikad nije bolje guzio, a Bogdanović igra životnu sezonu. S 15 po tekmi – nema zezanje. Dragić i Vučević sjajni, i brojčano i srcem, premda u banani jer takva im je sredina, a Nemanja i Bobi baciše normalne karijere niz reku da bi bili to što jesu. Dobro će se živi rođaci… Jokić malo stagnira, biće bolje, Nurkić će pljusne neku fatvu, a Teo će da smuva neku holivudsku divu vrlo skoro… Nije loše, nije loše… Ostale ne komentiram…

Ima i izuzetaka u svoj toj imaštini. Evo npr. – Pero Antić. S njime čak ni ja neću da se zajebavam. On je svoje pokazao i u ABA i u NBA i u Evroligi. Nedavno srušio je Real i o tome se pisalo. Šta ja zameram tzv. novinarčićima današnjice? Niko nije ispratio Peru kako triba. Ili ne smije. Njegove dve godine u NBA, đe je doša kad je prevalio tridesetu, bile su sjajne. Ne pričam o statistici, ona je za menadžere i vlasnike timova. Nisam primjetio da je neko napisal kako mu je NBA turneja završila u dubokoj kontroverzi – kako je sudjelovao u šteki s njujorškom policijom đe je njegovom tadašnjem suigraču, Tabu Sefoloshi, slomljena noga od strane murije, nakon čega je ovaj tužio dotični department, zatim tišina, valjda pala je nagodba, a samo par dana kasnije i Antiću se potkrala greška u plejof tekmi njegove Atlante i Clevelenda. LeBron je ušao pod koš na teško polaganje, a Pero ga je složio na parket još težim polaganjem. Nakon ovog je vađen iz igre, u preostalom plejofu nije dobio ni sekunde, iako je dotad bio iznimno važan igrač tima sa dvadesetak sigurnih minuta i – nakon toga se vratio u Evropu. Ko koga ođe?

Imam i par insajderskih. Ima tome par dana, zvoni mi telefon, vidim na drugom kraju moj i naš patron – Jovan Kosijer. Zeka on mene odma’ – Kako je genije? Ja mu objasnim situaciju, a on me pita – Jel’ znaš šta ima novo? – Ne znam, rekoh. Čiča Jovan (malo ga zdravlje…) mi veli da je Pino Đerđa slavio osamdeseti rođendan sasvim nedavno i da je igrana utakmica veterana u Zadar. Igrali su 32 minuta trajanja (4×8), Pino je odigrao 30, zabio je 25 poena, ima 7 asistencija, a što bi tek bilo da Miletu i Joletu nije ispalo još pet sigurnih u kontri na polaganju… Jovan veli da to dosad nije viđeno, ja odobravam jer, premda sam tridesetak godin ispod Pina i Jovana – na pamet mi ne pada da igram košarku. Naime, ugovor o zdravstvenom ne pokriva mi povrede u slobodnom vremenu… Pa se ti … s košarkom…

A naslov – svaka šuša danas barku ima… E, to jest naslov jedne moje pjesme koju skrpal sam još minulog proljeća. Ovo ljeto sam imao neopozivu čast sjedit za stolom s našim i vašim Mišom i recitirat mu (ka pionir) kompletan tekst pjesme. Bio sam mnogo nervozan, ali i ponosan na kraju jer jedini i neponovljivi Mišo mi je reka sljedeće – A to ti je neka srednja žalost, al’ da ti ju ja otpivan, stvarno je dobar refren, to je ono šta je i šta će bit, a ti si zvizda do kraja svog jadnog života…

Photo: Printscreen