Koliko brojke pomažu kad je determinacija izvrsnosti u pitanju? Svakako pomognu. Analiza brojki u NBA je temeljna stvar percepcije košarke, a kroz minule decenije mnogo odličnika košarkaških sa prostora bivše države pokazivali su svoje majstorstvo u NBA ligi – takmičenju igrača najvrsnijih – pa ‘ajde da pogledamo što vječne liste prekomorskog loptanja kažu.

Statistike na dan 10.12.2015.

REGULARNI DIO SEZONE:

2644 UDRIH Beno

PLAYOFF:

Kako vidite, u obzir sam uzeo samo nekoliko osnovnih statističkih kategorija i samo trojicu prvoplasiranih iz svake od njih, jer i to mi je bilo dovoljno da ustvrdim nadmoć Vlade Divca. On vodi u 11 od ukupno 20 statističkih kategorija i čini se da će još dugo, dugo carevati istima ako u obzir uzmem samo igrače iz bivše SFRJ i država pastorki.

Koliko je Vlade bio ispred vremena govori nam i podatak da je u svojoj debitantskoj sezoni, 1989-90, izabran u prvu petorku novajlija, a to još nitko nije uspio ponoviti od ex-YU igrača, ako ne računam Nikolu Mirotića (Crnogorca sa španskim pasošem) kojemu je to uspjelo prošle sezone. Divac je u svojoj drugoj sezoni s Lejkersima igrao NBA finale protiv Čikaga i postavio u njemu službeni rekord NBA finala koji vredi i danas – gađao je penale 13-13, a jedino još Bil Lejmbir (10-10) nije mašija s linije slobodnih bacanja u NBA finalu. Evo, za usporedbu, brojki Divca i još nekih prominentnih ex-yu igrača u NBA finalima.

                                                G            PPG       RPG       APG       SPG       BPG       FG%      FT%

Vlade Divac (’91)                   5          18.2     8.8       2.0       1.8       2.4       56.5     100.0

Toni Kukoč (’96,’97,’98)       18        12.1     4.2       2.9       0.7       0.3       45.1     72.7

Dražen Petrović (’90)                        4          2.5       0.3       0.5       0.3       0          35.7     0

Predrag Stojaković (’11)       3          0.7       1.0       0          0          0          50        0

Iz tabele vidimo brojčanu nadmoć Vlade Divca u NBA finalima u odnosu na druge vrhunske igrače jugoslavenskih prostora, ali vidimo i da je veoma pristojne brojke ostvario i Toni Kukoč; odigrao je najviše susreta i, mnogo bitnije, uzeo je tri uzastopna naslova s „bikovima“. Najbolje je odigrao u finalu ’98 godine, nadomještajući učinak rovitog Pipena, knjižeći 15.2 poena, 4.7 skokova, 2.7 asista uz šut iz igre od 50 odsto. U tom finalu je postao jedinim ex-YU igračem koji je ubacio 30 koševa u NBA finalu (Divac 27).

NBA jezikom govoreći, Kukoč i Divac su bili najraznovrsnijim igračima bivše države koji su imali priliku nastupati preko bare. Raznovrsnost su demonstrirali ujednačenim, konstantnim i nesebičnim partijama pošto su obojica bili igračima koji čine svoje saigrače boljima. Kukoč je u NBA zabilježio 4 tripl-dabl učinka, Divac čak 8, a Vlade je uspio ostvariti i jedan 5 x 5 učinak (barem 5 u poenima, skokovima, dodavanjima, osvojenim loptama i blokadama), što je u istoriji NBA uspjelo samo nekolicini artista narančaste lopte. Također, ima najviše dabl-dabl učinaka za igrače s ovih područja – nakupio ih je nekih 360 (blizu 400 s plejof učešćima).

Osim izbora u prvu ruki petorku, finih igara u NBA finalu, Vlade je još u koječem bio pionirom. Kad su se legendarni Lejkersi rasformirali u sezoni ’94, Vlade je zabilježio dabl-dabl učinak kroz sezonu iako se tim nije plasirao u plejof. Te sezone bio je prvim strelcem (14.1 poena u proseku) i skakačem (10.8) tima iz L.A. i tako postao tek drugim Evropljaninom kojem je to u NBA uspjelo (preteča mu je sedamdesetih bio Sven Nejter, zaboravljena karika, holandski revolucionar koji je predvodio NBA u skokovima jedne davne sezone – jednom priča i o njem).

Sezona ’95 jest jednom od najvećih u povijesti NBA za košarkaše iz bivše države jer je Vlade ostvario impresivne brojke od – 16 koševa, preko 10 skokova, 4 asistencije i poprilično blokada, osvojenih lopti i TV hajlajta. Te godine je u svim statističkim kategorijama u Top 40 NBA kao jedini igrač lige! Nenormalna konkurencija centara u devedesetima (Olajdžuvon, Robinson, Juing, O’Nil, Morning, Mutombo) spriječila je Divca da ne odigra nekoliko All-Star susreta. Navedena sezona, 1994-95, donijela je Divcu “korisnost” od 34.1. O čemu se radi? Prosto sam zbrojio osnovnih 5 statističkih kategorija (16 + 10.4 + 4.1 +1.4 + 2.2) i dobio iznos 34.1. Ovaj ćemo kasnije koristiti u usporedbi s drugim velikim sezonama velikih ex-YU NBA igrača. Prvim košarkašem s ovih prostora koji je ostvario korisnost od minimalno 30 jest nezaobilazni Dražen Petrović koji je zabilježio točno 30 u sezoni 1992-93.

KORISNOST NAJBOLJIH NBA SEZONA ZA EX-YU IGRAČE:

Divac            34.1   ‘95

Stojaković    34.1   ‘04

Vučević        33.6   ’15

Rađa             33.5   ‘96

Kukoč           32.5   ‘99

Divac            31.5   ‘94

Dragić           31.1   ’14

Divac            30.5   ‘99

Stojaković    30.3   ‘01

Petrović       30      ‘93

U trećoj petorci NBA lige našao se Petrović u sezoni ’93, te Dragić sezone 2013-14. Predrag Stojaković se sezone 2003-04 našao u drugoj petorci NBA lige, a završio je četvrti u glasanju za MVP-ja sezone, dok Divcu njegove sjajne sezone nisu donijele niti All-Star status sve do sezone ’01 kad postaje prvim igračem s ovih prostora što zaigrao je na predstavi svih zvezda. Kad pogledate ko je zadnjih sezona završavao u prvoj NBA petorci na mjestu centra (Noa, braćo), čudo je da Vlade nema par izbora u neku NBA petorku (u njegovo vrime više bio je cenjen Mutombo). Čak i u periodu Sakramenta, kad je igrao najzreliju košarku, ne toliko statistički vidljivu, ali uloga vođe i „lepka“ tima ionako se nikad nisu ocjenjivale suhoparnim brojkama.

Što još reći o Divcu? Osim fenomenalne NBA karijere (namjerno kažem fenomenalne, čovek nije znao engleski kad je doletio, a danas je jedna od popularnijih ličnosti NBA cirkusa) i šarmantnih balkanskih manira, Vlade je bio i jedan od najvećih kada se govori o reprezentativnim uspjesima. Triput je biran u razne FIBA prve timove velikih takmičenja, a jedan je od samo četvorice (Ćosa, Praja, Kića) domaćih košarkaša sa 10 ili više medalja na istima. Da nije propustio više turnira zbog sankcija, lokauta i drugih viših instanci, mogao je ugroziti Ćosića koji ima 14 medalja. Vlade je u nečemu ipak najuspešniji. Jedinim je igračem bivše SFRJ ili SRJ koji je nastupio na 10 ili više velikih takmičenja, i svaki put se vratio s medaljom (Jerkov na primjer ima 9 od 9, Delibašić 8 od 8). Pet medalja je zlatnog sjaja.

Još bi se dalo kopati o Vladinim dostignućima jer, znate, američki način poimanja statistike i događaja uvijek iznjedri neki važan rekord, ali nije sve u tome. Divca je trebalo gledati i uživati. Meni je mnogo žao što nisam imao prilike gledati njegovu simbiozu sa Kukočem i Rađom kroz devedesete. Oni bi jednostavno razvalili sve…

Da li i kada će se pojaviti neko tko će skinuti Divca s ovih već prašnjavih NBA lista? Jednom hoće, svakako; konkretno jutros Nikola Vučević mi je tako izgledao, ali nek’ se ne uvredi Nikola, stvarno momčina i po – da je Vlade 2002. u finalu zapada nabija onog prepotentnog Šaka, pa onda smorio i razorio Netse kao prvi MVP NBA finala sa ovih prostora, mislim da bih do kraja mog košarkaškog putovanja smatrao Vladu za najvećeg košarkaša ex-YU prostora, možda i za najvećeg evropskog igrača svih vremena. Ovako (sjajno 8. mjesto moje vječne JUS liste), ostaje na njem kako će istorija još da ga pamti. Možda kao jednog od uspešnijih menadžera u NBA? Ma i ne mora, jer ja sam već po mnogočemu dobrome upamtija Vladu Delibašića (pardon, Divca).

Photo: NBA