Predgovor za knjigu “Stojadin”, našeg blogera Duška Miletkovića Soulija, napisao je jugoslovenski reprezentativac i legenda Radničkog, takođe naš bloger Miroljub Damnjanović Dugi. Evo tog njegovog teksta, a knjiga se može naći na internet adresi

http://www.lulu.com/shop/http://www.lulu.com/shop/dusko miletkovic/stojadin/paperback/product-23947072.html

***

Ne tako davno, za mojeg doba, pojavi se Pavićev roman, delo nobelovskog nivoa, nešto uporedivo sa Kueljom ili, možda obratno – “Hazarski rečnik”. Roman o mitskom narodu tako napisan da bi svi danas voleli da su njihovi potomci.

Ali ovo što pišem ne bi trebalo da ima mitsko značenje, mada, ako bolje razmislim, možda i treba. Sama konstrukcija romana je takva da možeš da ga čitaš sa početka i kraja, iz sredine, sa dna stranice.

Ovaj moj predložak je možda otkačen ali je asocijativan,bar za mene.

Tekst „Stojadina“ je nešto slično po hrabrosti i posvećenost, i poznavanju. I ljubavi. I, pomislim, da se možda udene jedno „der“ između r i i u naslovu ovog teksta. Možda zato što je svet u „Stojadinu“ stvaran i postoji. Nije romansirana fikcija i svima je blizak. I svi bi u nju. Zato i da ponovim – fascinira nonšalantna hrabrost i, istovremeno, ogromna posvećenost i ljubav i znanje proisteklo iz toga.

Mene je dirnuo jer je dirnuo u moj svet, posle pročitanog prisvojio ga je – neka nisam sebičan.

Odlučnost da se udubi u, danas vidimo, nešto za nas natprirodno ali istinito. Hrabrost da sudu javnosti, ili bar sudu košarkaške sekte, dozvoli na uvid svoj lični stav i odabir, duboko argumentovan i analiziran, i strašno prijemčiv za nas nostalgičare.

I nije bitno odakle počinješ da čitaš – svega se sećaš – možda na svoj način, ali se sećaš. Ovaj tekst je svojevrsna oda, ili himna o nama, ili nečemu u čemu smo i pored svih naših utopija i subjektivnosti, stvarno ispred i iznad svih.

I obzirom da se na ovim prostorima uspeh teško prašta i da su avioni, milioni i kamioni uvek na drugoj strani, ili na drugom mestu, ovo napisano ovako hrabro sa odlučnim ličnim pečatom tek onda dobija svoju vrednost i veličinu.

Neka je umesto Hazarskog i Hazarderski rečnik, i neka izazove i polemiku, ali je istinit.

Autoru se divim na posvećenosti i istrajnosti i, pošteno, zavidim mu.

Ovo što napisah može da se stavi na početku knjige, u sredini ili na kraju. Može i da se ne objavi, nemam primedbe. Ali to je priča o mom svetu i osmišljava moj i život mnogih drugih iz košarkaške sekte.

I u početku beše reč – Bog uze loptu i baci je na ove prostore i reče KOŠARKA!!!