Rivalstvo u sportu ima različite konotacije, od čisto gradske podeljenosti na dva kluba, preko regionalnih, etničkih, pa do državnih netrpeljivosti. Na ta rivalstva utiče tradicija, istorija, međusobni odnosi, okruženje, članstvo u raznim međunarodnim organizacijama, sve do čiste politike. Sa Nemcima smo odavno u dobrim, čak – rekao bih – prijateljskim odnosima, ali sportsko rivalstvo je ostalo. Možda zato što su oni deset puta brojniji, ko zna koliko puta (ekonomski) moćniji, što im je standard viši, uslovi za bavljenje sportom znatno bolji, budžeti za sport neuporedivi… Možda zato pobeda nad Nemcima, u bilo kom sportu, ima neku dotanu težinu (možda, da se ne lažemo, i zbog istorije), izaziva neku posebnu radost. Pa još kad ih pobedimo na njihovom terenu…

Sećam se da sam davne 1979. bio ovde u Berlinu sa fudbalerima Zvezde na njihovom čuvenom pohodu ka finalu Kupa UEFA. Istina, izgubili su od Herte sa 1-2 ali su otišli u finale jer su u Beogradu pobedili sa 1-0 i na osnovu gola u gostima prošli dalje. Radovali smo se porazu jer je značio pobedu. Igralo se na nekadašnjem Olimpijskom stadionu, onom istom na kome je 1936. Džesi Ovens naterao Hitlera da napusti ložu.

Od te 1979. nisam imao nova lična pobednička iskustva u Berlinu – sve do danas. Novo zadovoljstvo priredili su košarkaši. Nemačka je poražena sa 68-66. Na mišiće, ali ko će to još pamtiti za koji mesec ili godinu? Ostaće zapisano da je Srbija pobedila Nemačku i “kupila” karte za Lil, gde se od 12. septembra nastavlja nokaut-faza Evropskog šampionata. Sa koje ćemo pozicije u Lil znaće se posle tri preostale utakmice, ali ostajem pri prognozi da će naša pozicija biti B1.

Zašto smo se mučili sa Nemcima? Prvo, zato što oni uopšte nisu loši. Drugo, od meča sa Španijom prošlo je manje od 18 sati. Treće, imali smo jako loš šuterski dan, trojke 4 od 30 ne priliče timu velikih šutera kakve mi imamo. Ali, desilo se, naiđe takav dan kad ništa ne polazi od ruke, kao što ima onih dana kada bi lopta ušla da se šutne i nogom. Ne pamtim kad smo imali samo jednog igrača (Bjelicu) sa dvocifrenim učinkom 12 poena). Takav dan…

Zašto smo pobedili? Zato što tim ima karakter, mir u glavi i vatru u srcu, što bi rekao selektor Sale. A momci imaju, boga mi, i nešto među nogama… Egal završnice se retko kad dobijaju na sreću. Treba imati znanje, hrabrost, lidera, trenera… Mi sve to imamo. Sale je 3,7 sekundi pre kraja nacrtao akciju (koju je sam nazvao “Fishing in the night” – Noćno pecanje) za Bjelicu a ovaj je nacrtano odradio savršenim šutem za pobedu. Tačka. ”Izveo je i pogodio najteži šut u košarci”, rekao je Šafarčik. Dobili smo i zbog 40 skokova od kojih 14 u napadu, zbog samo 7 izgubljenih lopti, zbog toga što uvek ima elemenata koji kompenzuju one koji tog dana ne idu.

Neko će platiti za Teovih 0/9 i Bogdanovih 1/7 u šutu za tri poena.Jasno je da će nam glavni ofanzivni adut na šampioonatu biti spoljni igrači, ali Raduljica i Kuzmić, pa i Milutinov, nekoga će već “ojaditi”. Odnos skokova (40-36) pokazuje da nam visina ne fali, skok neće biti problema. Kad se složi i šut, biće to pravi tim.

Đorđević je rekao da bi pre meča potpisao da Nemci daju 66 poena jer bi to značilo da smo igrali odličnu odbranu. Tako je i bilo, ali falio je napad. Nema veze, biće i to u redu. Dan odmora je premija za dve pobede. Mišići traže odmor, glava mentalni relaks. Biće trening od 12,30 ali biće to trening zadovoljstva, vežba pobednika. U Berlinu će se još pobeđivati, ali u mislima smo već u Lilu.

Islandski “ribari” ispustili “azure”

Kad nauče da pobeđuju kao što su naučili da igraju, Isalanđani će brzo iz evropske divizije C preći u B, sa tendencijom daljeg napredovanja. Za sada igru baziraju na šutu, ali brzo uče. Večeras su bili nadomak najveće pobede u istoriji, na 3 minuta pre kraja vodili su protiv Italije 62-59, a onda – brejk  Italijana od 12-2, i pobeda od 71-64. Azuri su i dalje neubedljivi, po onome dosad viđenom glavni su kandidati za – ispadanje. Ne vidim koga (još) mogu da pobede u Berlinu, ali da ne žurimo. Lopta je, i u košarci, okrugla…

Island je mini-Finska. Napredak u igri i sve brojniji navijači. Večeras je grupa Islanđana nadglasala italijanske navijače koji su se najviše isticali ljutnjom na sudijske odluke. Eto kako se košarka menja, ko bi pre koju godinu rekao da će se neko iz Italije žaliti (i to bez razloga)  na suđenje protiv Islanda.

Galinari je posle 33 poena Turcima ostao na 4 protiv Islanda. Zamenio ga je Đentile (21). Ostali – čist prosek. Šut za 3 poena 5/18 (28%), Islanđani 9/27 (33%).

Naši u utorak igraju sa Islandom. Ne bi trebalo da bude problema, dominaciji u visini trebalo bi da bude izrazita, ali valjalo bi obratiti pažnju na nekoliko njihovih šutera, pre svih na Haukura Palsona koji je Italiji dao 17 poena, uz 4/8 trojke.

Turci “zamrzniuti” na -27

Nije najjasnije da li su Španci bili ljuti na sebe zbog poraza od Srbije, ili su Turci posle pobede nad Italijom poleteli više nego što je trebalo i što objektivno mogu, ali je zato od prvog trenutka bilo jasno da ovaj meč može da dobije samo jedan tim. Nije bilo dileme između “kebaba” i “paelje”. Španci su prvi probili barijeru od 100 poena i dobili Turke sa 27 razlike – 104-74.

Španci su igrali odlično, zatrpali koš protivnika neverovatnim procentgom trojki (12/19), bolje skakali… Skariolo je pružio šansu i igračima koji protiv Srbije nisu imali zapaženu ulogu. Pau Gasol (21 poen) je još jednom pokazao da je duša tima, pred kraj ga je odmenio Ernangomez u petorci sa Vivesom, Ribasom, San Emeteriom i Felipeom Rejesom.

Nas prvo čeka Island, a onda u sredu Turci. Iskreno, ne vidim kako bi mogli da nas pobede ali praksa kaže da su najteže unapred dobijene utakmice.

Posle dva dana najozbiljniji kandidati za ispadanje su na slovo “I”, Island i Italija, ali da ne bajem. Brzo će biti sve jasno.

Photo: FIBA Europe