Zagrebačka Arena je doživela klasičnu košarkašku dramu u režiji Vasilisa Spanulisa. Na semaforu je na kraju pisalo Hrvatska 70 – Grčka 72!

Teško da je ikome u hali padalo na pamet da će domaćini, iako bez jednog od najjačih aduta Bojana Bogdanovića, uspeti da izgube utakmicu koju su kontrolisali gotovo do samog kraja.

Istovremeno, svakome ko iole redovno gleda Megasa Spanulisa, sve je bilo jasno posle trojke sa 9 metara sredinom poslednje četvrtine, pri vođstvu domaćina od 7 poena. Kada se to desi, a nevažno je što pre toga nije mogao gotovo ništa da pogodi, Spanulis uspostavlja kontrolu nad utakmicom.

Čudo jedno koliko sve utakmice u kojima on režira završnicu liče jedna na drugu! Jednostavno, čovek iz dubokog dremeža odjednom postaje centralna figura na terenu.Kao da se sva svetla usmere ka njemu i jedino on postaje vidljiv. Energija koju od tog trenutka isijava kao virus se prenosi na njegove saigrače, i odjednom svi proigraju kao u transu. Desilo se mnogo puta i osnovno pitanje grčkih pobeda je – hoće li se dogoditi taj Spanulis momentum.

Večeras se u Zagrebu dogodio u svom klasičnom obliku.

Grci su 35 minuta delovali kao ekipa koja će se zadovoljiti drugim mestom u grupi, Spanulis je delovao uspavano i bez većih motiva. Simon, Ukić, Šarić, povremeno i Hezonja (kome još niko nije objasnio da postoji i druga opcija, i da šut nije uvek obavezan) delovali su superiorno. Atmosfera je bila slavljenička i većina je zbunjeno posmatrala grupu grčkih navijača sa bubnjevima, čija je reakcija na onu Bilijevu bombu bila neadekvatna prilikama. Direktno iz letargije uleteli su u delirijum.

Ali, ljudi su gledali ovu predstavu više puta.

Odmah posle ove trojke, Spanulis se ponovo, posle bloka Burusisa, diže na šut za trojku, a Ukić pravi faul. Spanulis dodaje još tri poena na svoj konto.

Sada je cela odbrana skoncetrisana na njega, a on prolazi i spušta loptu Printezisu koji iz kornera dva puta za redom ruši zakone fizike i postiže poene za izjednačenje. Kadar viđen mnogo puta na raznim špicama, inače svim igračima moskovskog CSKA urezan je u pamćenje pod šifrom Istambul!

Hrvatska ipak uspeva da održava rezultatsku klackalicu na jedan posed, ali Vasilis trpa još jednu trojku, i tu se ambicije domaćina srozavaju u provaliju.

Doduše, imali su poslednji napad na – 3, ali to iskusne ekipe obično regulišu sa lakoćom. Posle obaveznog faula Simon pogađa prvo, namerno promašuje drugo, ali u opštem metežu Hrvati nisu uspeli ni da ljudski pošalju loptu ka košu.

Dakle, još jednom je Bili prepičao poznatu grčku legendu o Feniksu. Sve je isto, osim što protagonasita ima sve manje kose na glavi i primetno manje motiva da iznova obnavlja gradivo.

Stišavajući euforične grčke reportere iz Zagreba, sasvim smireno je promrmljao „da je ovo važna pobeda, da ništa posebno nije odigrala njegova ekipa, pa ni on sam, ali da je dobro što se desilo, pre svega zbog jedinstva i samopouzdanja mlađih igrača“.

A, šta ima da priča čovek koji sve ono uradi na terenu?!

Photo: FIBA Europe