Bože, sačuvaj nas od prijatelja, neprijatelja ćemo se sami čuvati.
U ovoj našoj zemlji ništa ne može glatko i lako. Već smo na to oguglali, nekako nam je postala dnevna rutina. Moje je mišljenje da su Srbi bili poslednji u redu kad je Bog delio dar za politiku, a kako nisu imali vezu u tom trenutku, a mrzelo ih da čekaju, otišli su na prvi slobodan šalter na kome nije bilo gužve. A tamo se delila Teorija zavere. Tako da mi u politici ostadosmo infantilni do imbecilnosti, ali zato u teorijama zavere postadosmo prvaci sveta.
Nije tu bilo onoga “Bićemo prvaci sveta”, pa da čekamo titulu, ne – čim smo se okrenuli sa šaltera postali smo doživotni  prvaci sveta u tom zavereničkom sportu. Dokaz? Kako okrenete koji list u novinama – šok za šokom, afera za aferom: te lutrija, te putevi, pa za svaki slučaj uvek prisutna Razvojna banka Vojvodine… Ako i ovo sa nesretnim izbeglicama potraje, opet će se naći neko ko mulja nešto. Ako već nije.
Ovo su samo moje sumnje iz sfere teorije zavere. Ali poznajem ljude. Znam ja nas, jebo ti nas! Taman smo utišali Duleta i Nebojšu – pojavi se kantrimen, pa opet Razvojna banka Vojvodine, pa…

Pa Zvezda-OFK, a zatim odmah lutrija (zlobnici će reći da je to urađeno – u skladu sa teorijom zavere – da bi se brzo zataškalo ono prvo). A za taj Loto se zna i priča još od Mediteranskih igara u Splitu, i Staneta Dolanca.

Nije lako živeti sa tim. Ko preživi, ojača. I ja sam preživeo. Možda sam mator da se trsim ojačanjima, ali da sam naučio mnogo – jesam. Prepoznao sam ljude, i one druge, ali to je samo moje bogatstvo, i ogromna tuga zajedno.
I taman prođoše one vrućine, mali ljudi iz protokola Skupštine grada dobiše po tri sata odmora, zavlada mir na čuvenom balkonu – kad puče ono sa Bobanom Marjanovićem. Momak kristalne pameti i sportske inteligencije, strpljiv kao Vinetu, ljudski vaspitan (što je poneo iz kuće), maltene debitant u reprezentaciji, postade odjednom kamen spoticanja, žarište sukoba i raznih mišljenja. Po kafanama, na čamcima na Savi, u Vladi, ministarstvu, razmatra se “slučaj Marjanović”-

Mnogi treneri koji su ga elegantno zaobilazili i u klubovima ili, što je i važnije, u nacionalnom timu, sad se kunu u njega, uz ono naše čuveno:”Govorio sam ja, ali nisu hteli da me slušaju”

Istina je da ga je razigrao momak koji verovatno nije ni u jednom lobiju, bar nije bio do sada (ovo za svaki slučaj govorim), koji je došao iz Titograda (još mi je teško da napišem Podgorica). Njemu sam i lično odao priznanje za to kad sam ga slučajno sreo u jednom od parkova u centru Beograda. Ako je išta uradio za srpsku kosarku, uradio je to da razigra Marjanovića za našu reprezentaciju, za svet, za NBA, pa i za čuveni balkon.
I sad: strahovi. Hoćemo na krov Evrope, pošteno govoreći blizu smo, ali možemo li bez Bobana? Kako da se desi da treći kandidat za pomoćnika u jednom klubu dojavi tamo “vo prokleta Amerika” da su novci koje oni dadoše za Bobana Marjanovića ugoženi njegovim igranjem za Srbiju? Ma svetska zavera.
Pominje se menadžer, jedan vrlo pametan i još više pragmatičan čovek, koji se  ponaša u skladu sa zakonom. Doduše, i Mađari po zakonu dižu zidove, ali to je jedna druga priča. On je, ljudi, bio menadžer gotovo celoj ligi, svim trenerima i selektorima, i sad će da sve to sruši, sam sebi da iskopa raku? Verujete li u to?
On je samo agent-izvršilac, i ne vodi nikakvu politiku.

Naš Savez je ovog leta pokazao zube, klubovi su malo skrajnuti. ABA liga je na na neki način bila test i pokazatelj da se nešto menja na bolje za srpsku košarku. Da li to sad nekom smeta? Sumnjam. Valjda je svima u interesu podizanje kvaliteta i uspesi reprezentacije. Možda neće biti uvek na najvišem nivou, ali će ih biti. I balkon će raditi.
Za Marjanovića ne brinite. Ide u klub gde je jedan od osvedočenih prijatelja naše zemlje Greg Popović, poreklom Srbin i jedan od najvećih prijatelja naših trenera i nekih od bivših selektora.
Menadžera da ostavimo na miru. I on je naš čovek. Sve je ovo normalno u svetu, samo se kod nas “babe češljaju”.
U našem Savezu se odluke i dalje donose dizanjem ruku, znam, iskusio sam to. Možda je ovo atak na mesto predsednika – ko zna, manite mene i moju paranoju!
Najbolji smo u igri između četiri linije, ali čim zeka počne da pije vodicu… Nije teorija zavere, nego prava istina: nigde se ništa ne dešava slučajno, pa ni kod nas.

A narod, on neka ne brine, biće još balkona. Jer balkoni će poželeti naroda, al naroda više biti neće. . . tako nekako, ili obrnuto, lapsus skripta – ko u lutriji.
Još nešto za kraj: neopisivo je lepo i pošteno biti košarkaš. Ne znam zašto sam ovo rekao, možda ne koristi, ali ne može da škodi.

Photo: MN press